Sajam knjiga, 

Tribine

Izložba fotografija Srađana Veljovića

Trajanje: 26. septembar  – 7. oktobar

Sajam knjiga vizuelne umetnosti, održan u periodu od 26. septembra do 7. oktobra 2021. godine, imao je za temu „Promene smera“. Programi različitog formata (umetnička izložba, sajam knjiga, stručna vođenja i tribine) problematizovali su pomenutu temu i otvorili mogućnosti za njena zanimljiva i raznostrana tumačenja. Manifestacija je otvorena izložbom fotografija umetnika Srđana Veljovića „Priroda bez društva“ i mini-sajmom knjiga na kome su predstavljena najnovija i reprezentativna izdanja iz oblasti vizuelnih umetnosti renomiranih srpskih izdavača uključujuči i centre kulture koji imaju izdavačku delatnost: Orion art, Slubeni glasnik, Geopoetika, Fakultet za medije i komunikacije, Fakultet dramskih umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Clio i Dom kulture Studentski grad. Nastavljen je stručnim vođenjima publike kroz izložbu „Priroda bez društva“ i tribinama Promene smera 1 i Promene smera 2 koje su imale za cilj da se pozabave fenomenima umetnosti, umetnika i publike u kontekstu izrazitih globalnih promena na kulturnom, ekonomskom, političkom i egzistencijalnom planu čiji smo svedoci i savremenici. 

Izložba „Priroda bez društva“ Srđana Veljovića (1968), umetnika koji se bavi problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvan, istražujući mesta prestupa koje ga definiše, sačinjena je od fotografija stvaranih u periodu od 2017. do 2020. godine. Nastale su manipulacijom pri fotografisanju, odnosno višestrukim eksponiranjem, pa tako predstavljaju slike sećanja zahvaljujući njihovoj nedefinisanosti, odnosno odvajanju od prizora koji su fotografisani, o čemu svedoči i sam umetnik: „Konkretni motivi, slike, lišene viška, oslobađaju pogled ka širokom polju ličnih, geografskih, kulturalnih i ideoloških referenci. One su svojevrstan imaginarijum sećanja. Estetičnost, koja proizlazi iz samog postupka, osim samodovoljnosti, uzrokuje i intenziviranje recepcije, čime se otvara mogućnost prepoznavanja (učitavanja) šireg skupa referenci“. Motivi na fotografijama nastajali su prilikom autorovih putovanja ili su inspirisani mestima u kojima je živeo i radio. Većinu radova čine detalji iz prirode, a postoji i jedan set koji se odnosi na tehno kulturu. 

Postavka Veljovićevih fotografija se u izvesnom smislu odmakla od društva: na radovima su istaknuti motivi koji predstavljaju ono što je priroda sama po sebi, dok se popularna kultura pojavljuje kao vrsta biopolitičke alatke koja ljude, pre svega omladinu, izopštava iz društvenih tokova pa se njihovi dani ovaploćuju u nekoj vrsti eskapizma i hedonizma. Tako postavljen vizuelni narativ problematizuje aktuelni trenutak – odsustvo društva i kritičkog mišljenja kao i problematičan položaj pojedinca koji postaje objekat sila kojima ne zna kako da odgovori. Prema Veljoviću, pri svakom sećanju mi iznova konstituišemo prošlost i smeštamo je u sadašnjost, multiplikujući sliku prošlosti. Da li ćemo, ponavljajući pomenuti mehanizam, doći do smisla, saznanja ili krenuti put samozavaravanja, mitologizacije, ili na neku treću stranu, stvar je pojedinačne odluke. Izložba Srđana Veljovića „Priroda bez društva” suptilno je angažovana i izazov je savremenom posetiocu da iznova promeni smer – sopstvenih predrasuda, okoštalih matrica i nekretičke misli. 

Na tribini Promene smera 1 učestvovali su prof. dr Jovan Čekić, filozof i konceptualni umetnik, i prof. dr Biljana Đurđević, slikarka. Biljana Đurđević istakla je da je za nju kao umetnicu pitanje položaja umetnika i umetnosti u drastično izmenjenom političkom, ekonomskom i kulturnom globalnom kontekstu irelevantno budući da stvaraoci ne mogu biti zatočenici spoljnih faktora, dok je filozof Jovan Čekić zapazio da je čitav svet u radikalnoj promeni što bitno utiče na umetnost, umetnika i publiku. Kao najveći izazov za umetnika, umetnost i publiku Biljana Đurđević smatra strpljenje jer je ono danas ugroženo trendom, a Jovan Čekić da je to destabilizovanje moći kapitala jer je zbog njega naša budućnost kolonizovana te je zato glavni zadatak umetnika da iritira javnost i da je natera na mišljenje. Sagovornici su se složili da su „nemišljenje“ i banalnost dominatne karakteristike globalnog drutva u kome živimo. 

Učesnici tribine su se složili da nevidljiva kontrola društva i politički zadaci koji se latentno postavljaju pred savremene umetnike ugrožavaju samo stvaralaštvo. Biljana Đurđević tim povodom tvrdi da zadate teme Evropske unije (poput migrantske krize, rodne ravnopravnosti i drugih) uništavaju supstancu umetničkog i da balkanske prakse greše kada ih nekritički usvajaju. Primeri sa zadatim temama, prema Čekiću, ilusturuju vid kontrole i banalizacije umetnosti. On ističe da nisu problem zadate teme po sebi, već to što se takve prakse normalizuju. S tim u vezi on je izneo i jednu radikalniju tezu da savremeni umetnici, i njihvo stvaralaštvo, imaju problem sa mikrofašizmima, odnosno, političkom korektnošću. Prema Biljani Đurđević, nova, ali prava promena smera umetnosti, umetnika i publike bila bi uvođenje emocije u umetničku igru. 

Na tribini Pormene smera 2 učestvovali su prof. dr Milena Dragićević Šešić i prof. dr Zoran Todorović, umetnik. Milena Dragićević Šešić je primetila da se smer u kome se kreću umetnost, umetnik i publika konstantno menja. Današnja promena smera umetnika i umetnosti ogleda se ponajpre u tome što se oni mere spram tržišne vrednosti (atelje kao biznis, produkcija kao biznis, umetnik kao preduzetnik). U tom smislu promenila se i publika (kao potrošač) koja svojim ukusom postaje kriterijum vrednosti umesto da je kritički saučesnik u događaju umetnosti. Zoran Todorović umetnost razumeva kao raspravu, konfrontaciju, otvoreno polje u koje umetnik iznosi svoje mišljenje. Današnju promenu smera umetnosti, umetnika i publike ovaj umetnik vidi samo u promeni sadržaja onoga što je poželjno misliti. Najveći izazov za savremenog umetnika i njegovo stvaralaštvo Todorović vidi u odnosu prema sveopštoj depolitizaciji društva kao i prema novcu koji dominantno usmerava stvaralačke tokove, dok Milena Dragićević Šešić taj izazov vidi u očuvanju sopstvenog integriteta u kontekstu srušenih vrednosti, gubitka uporišta i fluidnosti globalnog društva: kako egzistencijalno preživeti kao umetnik, s jedne strane, a opet ostati veran sebi, s druge. Milena Dragićević Šešić zaključila je da se jedan vid recentne promene smera umetnosti, umetnika i publike tiče javnosti koja ćuti („umrtvljene javnosti“), dok na marginama istovremeno postoji kontrajavnost koja je aktivistička. Tribinski programi i rasprave daju doprinos tome da kontrajavnost postane vidljivija, odnosno, onome što umetnost, umetnik i publika treba da čine: ne da ustanovljavaju, već da preispituju kanone, kao i sve postojeće, a onda i da pošalju impuls ka ponovnoj promeni smera. 

Učesnici Sajma knjiga vizuelne umetnosti 2021. godine promišljanjem na temu „Promene smera“ predstavili su nam ključne izazove koje se tiču nove egzistencijalne ali i kulutrne paradigme našeg vremena obeležene nedostatkom neposredne komunikacije i dijaloga. S obzirom na to da se nova (moguća) pozitivna promena smera ne može odigrati izvan polja razmene, koja uvek podrazumeva dijalog i razgovor, Nova galerija vizuelnih umetnosti nastojaće da pruža podršku umetničkim praksama i tribinskim programima koji daju doprinos onim vidovima kulturnog aktivizma koji se bore protiv toga da ćutnja, banalnost i praznina dobiju apsolutno važenje. 

Sajam knjiga vizuelne umetnosti PROMENE SMERA realizovan je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije