Standardi delovanja i profilisanost galerija u Srbiji

Razgovor je bio posvećen temi uspostavljanja referentnog sistema u kontekstu otkupa umetničkih dela, sistematskog obogaćivanja kolekcija javnih institucija i osnaživanja galerijskih kolekcija. Ovo pitanje se posmatralo u kontekstu nesigurnih uslova rada galerija koje deluju pod stalnim pritiskom opasnosti prekida rada, nedovoljne infrastrukture, velikih troškova poslovanja i produkcije, i neizvesnosti ekonomske prirode. Razlike delovanja galerijskih prostora direktno subvencionisanih od strane osnivača, odnosno državnih, gradskih ili opštinskih vlasti, izložbenih prostora nezavisnih organizacija i privatnih galerija, “preduzetničkih” kulturnih institucija, ali i novih kulturnih protagonista u vidu rastućeg broja neformalnih, samoorganizovanih, umreženih organizacija čiji se rad odvija u nesigurnim i osciliraju}im uslovima institucionalnih “međuprostora”.

Na koji način Ministarstvo kulture može da utiče na oblast galerijskog sistema?

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije kroz konkurs za vizuelne umetnosti i multimedije nastoji da unapredi stanje u savremenom stvaralaštvu u ovim oblastima, a galerijski i izložbeni prostori imaju svoju posebnu ulogu u tome. Kako bi se to realizovalo na odgovarajući i svrsishodan način, bilo je neophodno da se jasno definišu kriterijumi, na osnovu kojih se finansiraju projekti iz oblasti vizuelnih umetnosti i multimedije.

Budući da ne postoji veliki broj fondacija i institucija koje finansiraju kulturne aktivnosti, a kojima se kulturni profesionalci mogu obratiti za pomoć, Ministarstvo nastoji da u svom radu bude dovoljno fleksibilno. Nastoji da situaciju u kojoj kulturni profesionalci i kulturne institucije delaju, sagleda sa razumevanjem stvarnih potreba, te da se uvaže stvarni problemi sa kojima se oni u svom radu susreću. Sa druge strane, kako se Ministarstvo postepeno deetatiziralo i usvajalo progresivne promene u svom delovanju, tako se i od vodećih ljudi galerija i izložbenih prostora i kulturnih profesionalaca generalno, očekuju promene koje su u skladu sa savremenim kulturnim tokovima. Ustanovljena je uravnotežena i optimalna podrška javnom i civilnom sektoru (uključujući i privatni sektor, usled preplitanja funkcija galerijskih i izlagačkih prostora u Srbiji). Neophodno je dalje jačanje našeg galerijskog sistema, a važan instrument tog procesa je i veće učešće aktera scene u regionalnim, međunarodnim i posebno evropskim projektima koji podrazumevaju saradnju, koprodukcije i umrežavanje. Jedan od najvažnijih instrumenata za postizanje tog cilja jeste glavni program Evropske unije za kulturu – Kreativna Evropa.

Tokom godina realizacije Konkursa, postali su neupitni zahtevi za visokim umetničkim kvalitetom i profesionalnošću u radu, promocijom savremenih umetničkih formi i izraza i unapređenjem razumevanja ideja i jezika savremene umetnosti, kao i podrška inovativnim i eksperimentalnim projektima novim inicijativama i novoj umetničkoj produkciji, kvalitetno i savremeno osmišljeni individualni autorski projekti …

Koji su kriterijumi sagledavanja galerijskog sistema jedne sredine?

Na osnovu dosadašnjih rezultata rada Komisija koje zasedaju povodom Konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva, kristalizovali su se pojedini kriterijumi koje vredi istaći: profilisan i savremeno postavljen koncept programa, kvalitet i način odabira umetnika i drugih kulturnih profesionalaca koji učestvuju u godišnjem programu, raznovrsnost godišnjeg programa. Rekao bih da je stavka finansiranja produkcije izložbi i umetničke produkcije izlagača veoma važna, potom posećenost galerije/izložbenog prostora, broj predviđenih izložbi/aktivnosti godišnjim programom, kvalitet dizajna štampanog materijala (katalog, plakat, pozivnice i dr.), kvalitetno i savremeno osmišljen prateći program i aktivnosti. No podjednaku pažnju posvećujemo i adekvatnoj tehničkoj opremljenosti prostora, standardima izlaganja, savremenom konceptu prezentacije i čuvanja dela. Takođe se obraća pažnja i ravnomernoj geografskoj raspoređenosti galerija i izložbenih prostora, te njihovom doprinosu u razvoju umetničkog tržišta.

Učešće predstavnika galerijskog sistema Srbije u programu Kreativna Evropa

Učešće ustanova i organizacija u kulturi koje deluju u polju vizuelnih umetnosti se svake godine, sukcesivno povećava. U projektima evropske saradnje u ovoj oblasti učestvuju i velike ustanove kulture poput Muzeja savremene umetnosti Vojvodine koji je realizovao nekoliko projekata ili Galerije Matice srpske koja je učešćem ostvarila partnerstvo s Muzejom istorije umetnosti u Beču, ali i manje organizacije koje tek izgrađuju svoje mesto na mapi izlagačkih prostora Srbije i Evrope, poput izlagačkog prostora Hestia
u Beogradu. Takođe, u oblasti primenjenih umetnosti ističe se učešće Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu u projektu “Keramika i njene dimenzije” i organizacije Mikser House u projektu “Balkanska dizajn mreža”, osmišljenog kao platiorma koja stimuliše i daje podršku produkciji i predstavljanju balkanskog dizajna u regionu i na međunarodnoj sceni.

Dimitrije Tadić (1973), savetnik za vizuelne umetnosti I multimedije Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i rukovodilac Deska Kreativna Evropa, Srbija