kustoskinja: Nadežda Kirćanski

Sobe sa pogledom su kohezivni audio-vizuelni projekat Janisa Mihosa, grčkog umetnika koji se bavi zvukom. Ova izložba je pažljivo konfigurisana kao posrednik u uznemirujućem odnosu između informacije, slike, pamćenja i sećanja, kroz svoja tri dela – Trpezarija, Dečija soba i Pogled, od kojih je svaki izdvojen u zasebnu sobu. Prostor za ovakvu medijaciju nastaje dok su naša čula uzrujana i uključena u participatorni proctor. Svaka soba je drugačije iskustvo, složena jukstapozicija različitih medija koji zajedno grade kompleksnu izložbenu celinukroz jedan grupni audio-vizuelni performans i dve imerzivne interaktivne audio-vizuelne instalacije.

Iskustvo počinje u Trpezariji, uvlačeći nas u tmurnu atmosferu koja strašno podseća na neprijatnu porodičnu slavsku večeru. Čini se da napeta tišina neizrečenog i potisnutog postaje toliko glasna da likovi mogu da komuniciraju samo griženjem, žvakanjem, škljocanjem zuba, srkanjem. Karakterizacija se očitava kroz manire njihovih usta. Plaši li te ovo mljackanje? Izvinjavaš se, ustaješ od stola i krećeš u kupatilo, ali vrata su zaključana. Iza njih čuješ žustru raspravu, pa umesto toga odlaziš u svoju sobu kako bi udahnuo malo svežeg vazduha.

Nekako je tiho u Dečijoj sobi, umirujuće. Pokušavaš da zaboraviš na svađu, ali ona još uvek odzvanja u tvojoj glavi: potrebno ti je da se opustiš, da samo na kratko odmoriš oči i uši. Zatvaraš oči, i počinješ da shvataš da vazduh zapravo i nije tako svež: soba je puna živih sećanja i analognih spomenika onome što si nekada smatrao svojim bezbednim mestom. Svaki predmet zvuči, izgleda i čini ti se poznato, ali izobličeno, kao i tvoja digitalna figura koja te sa ida suočava sa tobom. Zamenljive i nezamenljive uspomene, podjednako izobličene – osećanja te preplavljuju. Stvarno ti treba svežeg vazduha.

Barem bi taj Pogled mogao da bude očaravajuć, a činjenicu da je ovaj horizont uvek tubi trebalo da doživiš kao privilegiju. Napolju već pada mrak i osećaš nežan dodir vlage na koži i čuješ udaljeni udar talasa o obalu. Dok gledaš kroz prozor, vidiš pejzaž ispresecan oštrim zracima svetlosti. Ali ako pokušaš da presečeš ove zrake, oni će preseći i unutrašnji zvučni pejzaž. Čuješ jezik koji ne razumeš, ali prepoznaješ zvuk straha kroz glasove koji drhte, pucaju, kašlju – razumeš zvuke traume.

Sobe sa pogledom završavaju se ovom interaktivnom audio-vizuelnom light-sensitive instalacijom koja posmatrača vraća nazad u Trpezariju. Trpezarija sada podseća na mesto zločina – prazna i napuštena, dok se zvuk prethodnog događaja i dalje širi prostorijom. Zvuk Pogleda koji i dalje odzvanja u našem umu, preklapa se sa zvucima večere koji odzvanjaju u sobi – postavljajući pitanje koja buka se percipira kao smetnja.

Projekat Sobe sa pogledom počeo je da se razvija od Janisove rezidencije u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti u Beogradu. Njegov boravak u Beogradu počeo je u avgustu 2021. godine, kada je dobio rezidenciju koju je organizovao Footnote Centre, tokom koje je kreirao pop-up izložbu Enydreío u KC Magacinu. Ubrzo nakon toga, Janis je dobio poziv da boravi u Novoj galeriji vizuelnih umetnosti u Beogradu kao rezident umetnik. Tokom ove rezidencije koja je počela u oktobru 2021. godine Janis se bavio konceptualizacijom i organizacijom ovog projekta. Ovaj proces je pratio stalni dijalog sa Nadeždom Kirćanski, kustoskinjom ove izložbe.